Редакција часописа "Топола" припрема четврти број овог стручног часописа који треба да изађе у 2018. години. Позивамо Вас да доставите своје радове на е-маил: redakcija@jusp-donjagradina.org

У П У Т С Т В О



7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



Највећи број јасеновачких логораша убијен је у селу Доња Градина које је смјештено насупрот Логора III - Циглана, на десној обали ријеке Саве. Мочварна, обрасла мјестимично шумом и шибљем, била је потпуно изолована. Њено становништво је или протјерано или убијено. Окружена је ријекама Уном, на западу, и Савом на сјеверу и истоку. На југу, према планини Просари, су се налазили многобројни бункери и ровови с јаким усташким снагама. Овакав положај и изглед Доње Градине предодредио ју је да буде јасеновачко стратиште јер се из ње нису чули крици и јауци несрећних жртава који су убијани на најстравичније начине.
       На ријеци Сави се налазила скела која је била сталнa веза између Логорa III - Циглана и Доње Градине.

Масовна гробница  Масовна гробница у Доњој Градини

Прву масовну ликвидација у Доњој Градини извршио је у јануару 1942. године натпоручник 1 бојне Усташког обрамбеног сдруга, Станко – Станиша Васиљ. Тада су становнике српског села Јабланац усташе затвориле у напуштене куће које су потом запалили. Од тада па све до посљедњег дана постојања логора масовне ликвидације су се вршиле у Доњој Градини.

Народ одређен за ликвидацију, довођен је пјешке или возом у „Гај уздаха“, који се налази пред самим логором. Ту би заточеници мирно чекали скелу која их је пребацивала у Доњу Градину. Скела је била обични дрвени сплав, од око 6 метара ширине и 16 метара дужине, а био је спојен дебелим жељезним ужетом са чврстим бетонским постаменатима на једној и другој обали. Скела је превозила 150 до 200 људи одједном, које би одмах на другој страни прихватале усташе. Цадик Данон - Брацо: ...Крај фебруара 1942. године... ...Кад сам изишао из последње зграде угледао сам један огромни дугачки канал или раку из које се пушила пара. Пришао сам ближе и видео велики број поубијаних српских сељака из којих се пушила пара. Значи да су недавно, пре кратког времена били поклани. Кад сам испричао групнику Барарону, Барарон ми је рекао: “Па то је била Градина. То је највеће стратиште које постоји овде. Тамо масовно убијају људе не утерујући их уопште у логор, него директно из вагона претерују преко Саве и тамо убијају.

Књига из тишине