7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



У априлу 1945. године, када је исход рата већ био познат, усташе су започели акцију којом су жељели прикрити трагове злочина који су починили у Доњој Градини и Јасеновцу. У кратком периоду требало је пронаћи масовне гробнице, лешеве извадити и потом спалити.

Због тога су у Јасеновац, по наређењу Вјекослава Лубурића Макса, дошли некадашњи команданти логора Љубо Милош и надпоручник Динко Шакић. Сам Љубо Милош је, након завршетка Другог свјетског рата, истражном органима Југославије изјавио да он није могао извршити заповјед, јер није знао гдје се тачно налазе мјеста масовних ликвидација. Због тога је у логор позван Мирослав Филиповић Мајсторовић који је са „сатником“ Пудићем, Јосипом „Јојом“ Сударом и дјелом Пићилијеве сигурносне службе започео акцију прикривања трагова злочина.

У исказу Земаљској комисији Хрватске од 29.06.1945. године, бр.2006, Мирослав Филиповић Мајсторовић је изјавио да се у Јасеновац вратио 16. 04. 1945. године и да је за то вријеме у Доњој Градини вршено откопавање гробница и спаљивање лешева.

Логораш Јован Живковић из Бачког Гредишта, у логору Јасеновац од 2.07.1943. године, спомиње од 6. априла 1945. године преношење жељезничких шина, кокса и нафте, те одвођење људи преко ријеке Саве, у Доњу Градину. Одвођење људи и материјала је, по Живковићу, трајало све до 20. априла, и за то вријеме се се из Градине видјеле четири велике ватре које су непрестано горјеле, и дању и ноћу.

И остали преживјели логораши су се сјећали да су усташе формирале екипе логораша - гробара. Једна група је откопавала гробнице и вадила лешеве убијених жртава а друга је подизала огромне ломаче. Испод ложишта, направљених од жељезничких шина, стављали су кокс, затим су лешеве стављали на шине, полијевали нафтом и потом све то запалили.

Књига из тишине