7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



Прогони Срба, Јевреја и Рома започели су одмах након успостављања Независне Државе Хрватске. У почетку стихијски, с учвршћивањем државне власти, убијања и прогони постају систематски.
       Већ у ноћи 27. на 28. април, наоружане усташе, под изговором да траже четнике, хапсе, а потом и убијају 181 српског сељака из села Гудавац код Бјеловара. Слиједи покољ Срба у Благају, на Кордуну, гдје је убијено око 250 Срба, затим је 11. на 12. мајa убијено 530 мјештана Глине и околине.

Усташке власти затим оснивају концентрационе логоре чиме је отпочело организовано и масовно одвођење Срба, Јевреја и Рома у те новоосноване логоре. Први концентрациони логор у Независној Држави Хрватској основан је у Копривници, крајем априла 1941. године, у просторијама некадашње фабрике хемијских производа „Даница“. Након њега су основани логори у Керестинцу, логор Крушчица код Травника, Тења код Осијека, логори у Ђакову, Лоборграду...

Логори се основају с искључивом намјеном спровођења усташког злочина геноцида. То су били логори с центром у Госпићу, гдје је у згради казнионице госпићког Окружног суда био смјештен сабирни логор. Половином маја 1941. године ту стижу прве групе логораша. Већ у јуну логор у Госпићу није могао да прими све пристигле заточенике, па се на некадaшњем имању породице Максимовић, удаљеном два–три километра од Госпића, оснива „Збирни логор Госпић“, који су логораши звали „Овчара“. Из зграде казнионице и „Овчаре“ логораши су упућивани у логор Јадовно на Велебиту и логоре Слано и Метејна на острву Пагу, гдје су затим убијани.

Госпићка група логора (Јадовно, Слано и Метејна) постојала је до августа 1941. године. Како Италијани нису дозволили постојање логора смрти (госпићка група логора) на територији под њиховом контролом, усташе су нашле мјесто погодно за нови логор.

Систем јасеновачких логора

Под изговором да се започињу велики мелиорациони радови на исушивању Лоњског поља, оснивају логор покрај мјеста Јасеновац.
       То је био систем логора који се простирао на укупно око 240 квадратних километара, дуж обала ријека Уне и Саве, од Босанске и Хрватске Костајнице на западу до Старе и Босанске Градишке на истоку, и од рјечице Струг на сјеверу до села Драксенић и Међеђа на југу. Заповједник логора је био: Вјекослав Лубурић Макс. У његовом одсуству логором су командовали: Ивица Матковић, фра Мирослав Филиповић Мајсторовић, Љубо Милош, Доминик Хинко Пићили, Динко Шакић, Ивица Бркљачић, Јакоб Џал, Ахмед Капетановић...

Књига из тишине