7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



У близини ушћа ријеке Уне у ријеку Саву налази се, на лијевој обали Саве, село Јасеновац. Ту је формиран највећи и најстрашнији логор у Независној Држави Хрватској.
       Због честих поплава Логор I - Крапје и Логор II - Брочице су расформирана средином новембра 1941. године. Већи дио логораша из ова два логора је убијен, док је мањи дио, њих око 1500, одведен у новоосновани Логор III-Циглана, који ће постати центар јасеновачких логора.

Стражарско мјесто и кула осматрачница у логору Јасеновац Наредба из априла 1942 Јужна капија логора

Логор Циглана налазио се на предратном имању породице Озрена Бачића, гдје је било смјештено неколико индустријских постројења (пилана, ланчара, столарија, циглана по којој је логор добио име). Вјекослав Макс Лубурић Оснивањем логора је руководио Вјекослав Макс Лубурић који је у септембру 1941. године боравио у Трећем Рајху гдје је проучавао организацију логора Захсенхаузен - Ораниенберг (Sachenhausen - Oranienburg).
       Логор III - Циглана простирао се дуж лијеве обале ријеке Саве, у правцу цесте према селу Кошутарица. Заузимао је простор од око 1,5 км² и био је ограђен са два реда бодљикаве жице високе од 2,5 до 3 метра. Средином 1942. године логораши су морали да, изван жице, саграде зид који је опасавао логор са западне, сјеверне и источне стране. На југу се налазила ријека Сава као природна препрека. На зидинама логора налазиле су се стражарске куле с рефлекторима с којих је било лако контролисати логор и логорску околину.
       У логору Јасеновац логораши су убијани на разне начине: клањем, умлаћивањем до смрти, изгладњивањем, вјешањем, разним методама мучења, напорним физичким радом који је био у функцији убијања људи...

Зима 1945 - снимак дијела логора Двоструки ред бодљикаве жице око логора Снимак 1945 - рушевине циглане

Јасеновачки логор постојао је готово до задњих дана Другог светског рата, 22. априла 1945. године, док је већи дио Европе био потпуно слободан посљедњи јасеновачки логораши су извршили пробој из логора. Од 1073 логораша пробој је преживјело 93 логораша.
       2. маја 1945. године у напуштени и уништени логор улазе војници 21 српске дивизије Југословенске армије.

Књига из тишине