7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



Свирепо мучење логораша вршено је у прихватном логору који је био лоциран у непосредној близини Вукића куће. У простору ограђеном бодљикавом жицом усташе су прије ликвидације затварали велике групе логораша који су ту чекали да се ископају гробнице.

Михаило - Мићо Драгаш с двојицом браће и оцем био је у прихватном логору у Доњој Градини. Он је успио да побјегне с губилишта у Доњој Градини.

„Прихватни логор на Градини састојао се од ограђеног простора на чистини у који је могло да стане око четири стотине логораша. Жица је допирала до крова једне куће са двије капије - једна за улаз, а друга за посљедњи излаз. Људи утјерани у логор морали су да легну потрбушке. У таквом положају остајали су овдје двије ноћи и један дан, све док Цигани не би ископали велике гробнице, неколико стотина метара удаљене од логора. За то вријеме, сваког часа, усташе су, за опомену, убијали људе и они су мртви остајали ту да леже са живима. Убијали су глоговим коцем, давили каишем и жицом, боли ножевима.... Тог дана, 21. септембра 1942., стотињак усташа распоредило се око жице крај логора.... На излазној капији почели су да вежу људима руке жицом и да их воде на губилиште“. ...

Књига из тишине