7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



Остаци творнице сапуна

Остаци творнице сапуна откривени су 1. маја, 1945. године. Усташе су у њој од масних дијелова тијела логораша правили сапун. Састојала се од 12 челичних казана, посуде високог притиска, сепаратора, таложника и ускотрачне пруге са два крака, која је имала трасу до ријеке Саве.

Фуад Миџић, инжињер - хемичар, логораш, оставио је исказ под називом „Екстрактор за кости“:
           „Дуго времена група монтажера под управом инжињера Розенберга, а по наређењу Пићилија, градила је „екстрактор за кости“ и парни котао. Розенберг се са тим изумом хвалио, а усташе су уживале. Екстрактор се је радио мјесецима, а имао је да прерађује гомилу костију на економији која је представљала дио остатака стотине хиљада говеда које су усташе опљачкале по Славонији. Сумњив ми је био тај цијели рад.“ „Једног дана био је готов и тај екстрактор. Назирао сам мрачне сатанске планове Пичилија“. Сатански планови Пичилија су били да се од људи производи сапун! Почетком маја, 1943. године, једне недјеље око 10 сати ујутро, дошао је у хемијски одјел Пичилијев писар усташа Гжегожевић и донио на анализу једну канту у којој се налазило око 25 литара црне уљасте текућине, која је страшно заударала. Пукло ми је пред очима. Сама мисао да се екстрактира маст из костију, била је ужасно језива. Ни мртвим трулим костима не дају мира“.

Доказ овим наводима су ископавања вршена 1961. године и антрополошка истраживања вршена 1964. године у масовним гробницама Доње Градине, када су пронађене искухане кости жртава. Велике количине куханих људских костију су пронађене у ријеци Сави, на мјесту завршетка ускотрачне пруге. Такође је у појединим гробницама пронађена сапунаста маса и у њој остаци косе (женске плетенице) и зуби. Тиме је доказано да су људи кухани за производњу сапуна, а кухањем коса нити зуби нису нестали.

Остаци творнице сапуна Остаци творнице сапуна

Данас се у Доњој Градини налазе три казана, три поклопца, таложник, посуда високог притиска са поклопцем и сепаратор. Смјештени су на отвореном простору, на гробном пољу „Тополе“. Казани су дјелимично оштећени гелерима артиљеријских зрна 1995. године, приликом напада на Доњу Градину. Такође су на њима видљиви остаци корозије.

2013. године извршена је конзервација казана.

Књига из тишине