Редакција часописа "Топола" припрема четврти број овог стручног часописа који треба да изађе у 2018. години. Позивамо Вас да доставите своје радове на е-маил: redakcija@jusp-donjagradina.org

У П У Т С Т В О



7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



Логор се налазио на планини Калник у просторијама дворца породице Рубидо. Ту су, у прољеће 1942. године, прво билa логорисанa јеврејска и српска дјеца и жене које су до краја маја премјештенa у друге логоре или убијенa. Од јуна Горња Ријека постаје логор за српску дјецу са Козаре. Званични назив логора је био „Дом за избјегличку Група дјеце које су устше одвојиле од мајки и обукли у усташке униформе. дјецу“. Логор је био под управом Усташке младежи а циљ логора је био да се српска дјеца, која су остала без родитеља, одгоје у усташком духу и постану јањичари.

Први транспорт од 200 српске дјеце из Уштице стигао је 24. јуна 1942. године. Након тога пристигло је још неколико транспорта дјеце старости од 7 до 10 година. Дјечаци су добили дрвене пушке и били су обучени у усташке униформе од папирне тканине. Усљед тифуса велики број дјеце из Горње Ријеке је умро. Велики хуманиста проф. др Камило Бреслер из Загреба успио је спасити дио дјеце из логора. Он нам је и оставио свједочење о приликама у логору: Транспорт малих јањичара „Пред улазом вијала се на јарболу усташка застава, а пред самим улазом стајала су два дјечарца испијених и измождених лица, два мала патника са Козаре у неким црним цицаним одјелима и истоврсним капама са усташким ознакама, дрвеним пушкама на рамену свезаним на брзу рукушпагом умјесто ремена, који су нијемим аутоматским покретом поздравили ресорног министра. Застао ми је дах. На лицу ове дјеце могао сам већ прочитати шта ћу видјети у логору...“

Књига из тишине