7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



Дјевојчице пред усташом у клостеру самостана Свети Павле у Јастребарском.

Постојао је од 12. 07. 1942. до новембра 1942. године. Био је под управом часних сестара конгрегације Св. Винко Паулски. Дјеца су смјештена у напуштене бараке италијанске војске, у дворац грофа Ердедија и Фрањевачки самостан крај Јастребарског. Кроз логор је прошло 3360 дјеце.

Како је логор у Јастребарском брзо достигао максимални капацитет, дио дјеце је пребачен у село Река, 3 километра од Јастребарског, гдје је око 2000 малишана смјештено у напуштене бараке талијанске војске. Бараке нису имале ни минимум хигијенских услова за боравак. Нису биле очишћене, нису имале струју, воду, основне санитарне просторије...

Чувар мјесног гробља у Јастребарском Фрањо Иловар је свакодневно водио евиденцију укопа дјеце. “Дневник Фрање Иловара“ свеједочи о тужном страдању дјеце у Јастребарском. На првој страници свеске стоји да је 22.јула 1942. сахрањено 107 дјеце. Од 22.јула до 26.октобра 1942. године гробар је свакодневно записивао колико је покопано мушке, колико женске дјеце. На крају стоји салдо: „Укопано укупно 468 комада дјеце, 26. октобар 1942.године. “Дјечија тјела је стављао у дрвене сандуке и киштре. Да би што више тијела стало сандуци су силом Дјевојчицe са Козаре у Јастребарском Лист из биљежнице Фрање Иловара затварани. Као петогодишња дјевојчица Зорка Делић - Скиба доведена је у Јастребарско: „Једном је часна сестра Грациоза сакупила нас неколико дјеце из подрума. Усташа петар Ловрин из Љубије код Приједора ишао је од једног до другог дјетета, ухвативши свако дијете за главу, коју би помакао уназад да би имао прилаз врату, односно гркљану. Брзим потезом руке, у којој је држао неки чудан нож, дуг, а узак, са оштрицом на врху, зарио би га дјетету окомито у гркљан...“

Књига из тишине