7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



Oснован је у августу 1942. и постојао је до 8. јануара 1943. године. Дјеца су била смјештена у неколико објеката у граду: самостану сестара 3. август 1942. - први транспорт дјеце који је стигао на жељезничку станицу Сисак. Светог Винка, магацину солане Реис, згради бившег Југословенског сокола ,“Соколани“.

Сви објекти су били неусловни а дјеца су масовно умирала од глади и разних болести. Какви су били услови у логору казује елаборат Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, састављен 28. марта 1947. године на основу исказа више свједока: „... Управа логора није се старала за хигијенске прилике,па су дјеца била потпуно запуштена, замазана Логор Сисак - Дјеца у згради „Соколане“. од измета, ушљива и пуна бува. Услијед посве недовољне хране, јер је и у тим логорима храна крадена, дјеца су потпуно изнемогла и постепено се претварала у костуре пресвучене смеружаном посве исушеном кожом. Услијед сваког помањкања хигијене, дјеца се нису могла прати. Изметине су остајале на подовима, гдје су дјеца лежала, болесни се нису одвајали од здравих, а више инфекциозно болесна дјеца преношена су међу другу здраву дјецу, цуцле на флашицама нису се прокухавале, већ су даване без икакве дезинфекције дјеци без обзира јесу ли здрава или болесна. У логору су се развиле епидемије пјегавог и трбушног тифуса, шарлаха и дизентерије, красте свраба прекривале су дјечја тијела, па је услијед тога настао големи помор дјеце, 40-50 дневно, како то исказује гробар, који је ту дјецу покапао....“

Према расположивим подацима кроз логор у Сиску је прошло око 7000 малишана од којих је према различитим подацима умрло између 1152 и 1631.

Књига из тишине