Редакција часописа "Топола" припрема четврти број овог стручног часописа који треба да изађе у 2018. години. Позивамо Вас да доставите своје радове на е-маил: redakcija@jusp-donjagradina.org

У П У Т С Т В О



7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



1964 - сонда 1 - смрскане лобање и кости Скелети

У периоду од 1963. до 1965. године организована су мултидисциплинарна истраживања у Доњој Градини. Неке гробне јаме су биле уочљиве: тамнија површина траве изнад остатака жртава логора. Међутим, многе јаме се нису могле уочити због тога што је мјештанима села Доња Градина било дозвољено да земљу обрађују у пољопривредне сврхе. Због немогућности утврђивања горњих површина гробних јама обичним посматрањем обрадивих површина извршено је бушење тзв. „холандским сврдлом“. То бушење извршио је Алојз Шерцељ. Пронашао је неоткривене гробне јаме и утврдио правце пружања и дужине свих откривених јама. Геодети из Босанске Дубице су 1964. године на тлоцрт Доње Градине нацртали обрис сваке гробнице.

Све до 1964. године, историографија није користила резултате антрополошких истраживања. Антрополошка истраживања су почела сондажним бушењима 9., а завршена су 17. априла, 1964. године. Укупно је избушено 130 бушотина на 100 гробница.

Овим истраживањима утврђено је да у Доњој Градини постоје три типа гробница:
-гробнице убијеног народа у стојећем ставу,
-гробнице у које су довезени лешеви и
-гробнице са искуханим костима жртава, које су кухане у жељезним казанима у Доњој Градини, и са паљеним костима.

Наведени типови гробница указују на то да су у Доњој Градии људи масовно убијани, да су од људи усташе производили сапун и да су посмртни остаци вађени па спаљивани или чак да су људи живи спаљивани.

Утврђен је број скелета по кубном метру у масовним гробницама Доње Градине: 17-25 скелета/m³. Остаци костију жртава су у већини случајева лежали у нереду, један преко другог, јако испреплетени међусобно, у различитим положајима и нивоима. Лежали су тако како су пали у јаму. Све околности указују на то да су били убијени на ивици гробнице.

Социјална и етничка структура жртава могла се утврдити на основу личних и употребних предмета пронађених уз скелете у масовним гробницама. Остаци одјеће, обуће, накита и осталих употребних предмета указују на то да ли су жртве биле сеоског (гумени опанци, гумене чизме) или градског порјекла.

1964 - женска лобања  Мушка лобања

Полна структура се утврђивала класичним антрополошким методама. Код слабо очуваних скелета, приликом утврђивања пола помогли су остаци косе: дужина косе, остаци женских плетеница и дјечијих кикица. Коса је готово увијек била сачувана и држала се лобањских костију. Људски скелети ископани из јама су поново закопавани на истом мјесту након антрополошких истраживања. Сви предмети пронађени у јамама су такође поново закопавани након испитивања и евидентирања осим одређеног броја лобања са повредама које су биле узрок смрти, а које су предате за Музеј у Јасеновцу. Дио предмета је такође предат музеју: златни новчићи, накит, свадбено прстење, златни зуби и сл. Остаци мозгова пронађени у лобањама су били послани у Институт форензичке медицине у Љубљани на даља испитивања.

Књига из тишине