7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



У марту 1993. године Доњу Градину је посјетила екипа британске телевизије ИТН на челу са Клајв Гордоном. На њихов приједлог, принципом случајног узорка, отварана је једна гробница на гробном пољу „Тополе“, недалеко од Творнице сапуна. Транжирна гробницаТу су пронађени углавном остеолошки остаци стопала, шака, подлактица и поткољеница. Очито је да је овдје вршено транжирање тијела логораша за производњу сапуна. Од тог времена та гробница се назива „транжирна гробница“.

На основу прикупљених података те изјава мјештана села Доња Градина, Бранка Ђ. Вукића и Васе Рокића, на парцели „Ливадак“ утврђено је постојање сасвим непознате и нигдје заведене масовне гробнце.
Априла, 1993. године приступило се рачишћавању шикаре и корова. Појавило се улегнуће. На основу компактности земљишта, композиције улегнућа и његовог земљишног окружења установљено је да нема никаквих инсценација. Бушило се ручном сондом. Већ на дубини од 60 цм сонда је застругала и поскочила. То је био знак да је већ прва бушотина позитивна. Приступило се отварању гробнице. Отворена је преко читаве ширине и у дужини од 1.5 м. На описаној дубини указала се најлонска фолија.
Најлонска гробница Тајну најлонске гробнице објаснили су градински сељаци. Године 1966. пронађена је гробница у једној од градинских шикара. У тој гробници нађени су остаци 30 индивидуа: 29 мушкараца и 1 жене. Старосна доб: 18-20 година. Остаци одјеће и обуће указали су на то да су ови младићи и дјевојка порјеклом из поткозарских села, српске националности. Размрскане лобање указивале су на то да су убијени ударцем тупотврдог предмета по глави, што је био један од главних усташких метода ликвидације јасеновачких жртава.
Након обраде остеолошког материјала, кости су упаковане у најлонску фолију те поново затрпане на новој локацији.

Књига из тишине