„Одведени смо у Јабланац. Када се напунио Јабланац, онда су нас потјерали за Млаку. Ту су биле пусте куће српске. Усташе су стално ходале туда. Једном су наредили да се сви дјечаци, старији од 12 година, окупе код цркве. Казали су, ако се неко оглуши о наредбу, да ће бити убијен заједно с породицом. Ја сам дошао тамо. Пуно је било дјечака и мушкараца. Људе је постројило и под стражом су их одвели. Нама дјечацима су рекли да идемо да изучимо неки занат. Повели су и нас. Нису нам дали из строја никуда изаћи. Када смо дошли у Јасеновац, скренули смо у велику капију и дочекао нас је Љубо Милош. Одвоји он млађе људе. Осташе само стари. Нас дјецу поведоше крај жице низ логор. Било је у логору и двојица усташа наших вршњака. У униформи. Имали су и каме. Након неколико дана почели су једног од нас дирати, боцкати камама… А овај је ударио шамар том усташи. Они су онда довели одрасле усташе. Њега су пред нама тукли и малтретирали и онда отјерали према ланчари. И тамо су га, према причању других, мрцварили и убили. Није се јадник никада више вратио“.

Књига сјећања, 2019, стр. 119-120.