Часопис „Топола“ издавачке дјелатности Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“ је научни часопис који излази једном годишње. Главни циљеви часописа су истраживање историје шире околине Козарске Дубице, затим истраживање историје геноцида и ратних злочина на подручју Независне Државе Хрватске (1941–1945) са фокусом на Концентрациони логор Јасеновац и  његово највеће стратиште у Доњој Градини, као и развој критичког промишљања тема као што су геноцид, ратни злочини и Холокауст у Другом свјетском рату. У складу с тим циљевима, часопис одликује посебна структура и тематика. Упутство за сараднике можете погледати у прилогу:

Упутство сарадницима

Топола: часопис Спомен-подручја Доња Градина представља научни часопис ЈУ Споменподручја Доња Градина, који излази једном годишње у једној или више свесака. Главни циљеви часописа су истраживање историје шире околине Козарске Дубице, затим истраживање историје геноцида и ратних злочина на подручју Независне Државе Хрватске (1941–1945) са фокусом на логор Јасеновац и стратиште у Доњој Градини, као и развој критичког промишљања тема као што су геноцид, ратни злочини и Холокауст у Другом свјетском рату. У складу с тим циљевима, часопис одликује посебна структура и тематика, изражена кроз сљедеће рубрике:

1) Историјска истраживања Рубрика научно обрађује историју Дубице и ширег дубичког подручја (Козаре, Поткозарја и Просаре) те подручја са обје стране ријека Уне и Саве од Костајнице до Градишке, без временског ограничења. За ову рубрику прихватљиви су и научни радови који обрађују историју већих географских јединица (нпр. Поуња, Босанске Крајине, Баније или западне Славоније), као и реринти старијих ауторских текстова историографског карактера.

2) Студије о рату и геноциду Сегмент часописа посвећен темама које су важне за дјеловање и мисију Спомен-подручја Доња Градина. У овој рубрици објављиваће се научни текстови који говоре о логору Јасеновaц и стратишту Доња Градина, о ратним злочинима, страдању становништва, геноциду и другим логорима у НДХ и шире, те о геноциду и Холокаусту у Европи под Трећим рајхом. Рубрици одговарају и текстови општег типа који са теоријског или психолошког гледишта прилазе овим темама, као и текстови који се односе на Други свјетски рат на подручју окупиране Југославије.

3) Документи и сјећања Дио часописа посвећен објављивању историјских извора — архивске грађе и ауторизованих сјећања. Примарна тематика извора односи се на логор Јасеновац, односно на рат и ратне злочине на територији НДХ (1941–1945). Секундарно, објављиваће се и архивска и мемоарска грађа од посебног научног и образовног значаја која се односи на историју Дубице и ширег дубичког подручја, без временског ограничења.

4) Ставови Часопис обезбјеђује простор за краће полемичке текстове који аргументовано образлажу одређени критички став у односу према процесима и дешавањима, односно другим ставовима и текстовима, а који су уско тематски везани за питања страдања, ратних злочина и Холокауста у Другом свјетском рату, те пратеће културе сјећања. У изузетним случајевима прихватљиви су и текстови већег обима.

5) Прилози Простор за прилоге резервисан је за текстове који се због своје форме не уклапају у претходне рубрике. Поред приказа књига, које су садржајем сродне тематици часописа, ова рубрика је превасходно намијењена извјештајима о дјелатностима Спомен-подручја Доња Градина и других сродних установа, те прилозима просвјетних и научних радника из области педагошко-образовног рада на тему ратних злочина и геноцида под НДХ.

Сарадници који шаљу своје радове дужни су да наведу своје пуно име и презиме, институцију у којој раде и своју и-мејл адресу. Радови за прву, другу и трећу рубрику третирају се као научни радови и уз себе морају имати апстракт (до 150 ријечи), кључне ријечи (до 10) и сажетак на енглеском језику (прихвата се и превод апстракта). Текстови достављени за прву и другу рубрику морају бити квалитетни радови научног карактера и морају посједовати научни апарат. Од ових радова очекује се да испуњавају један од два услова: 1) оригиналан научни допринос у тематици коју обрађују, са изношењем нових чињеница и сазнања добијених употребом научне методологије са могућношћу провјере извора (оригинални научни рад), 2) квалитетан синтетички преглед досадашњих резултата науке, односно критички осврт на исте (прегледни чланак). У трећој рубрици, уколико се објављују преписи архивских докумената, сваки документ мора уз себе имати име архивске установе у којој се чува, назив фонда и сигнатуру. Приређивачи су одговорни за тачност преписа докумената, односно за тачност и аутентичност транскрипције сјећања. Текстови за четврту и пету рубрику не сматрају се научним радовима, па стога не морају имати уз себе ни научни апарат. Текстови се достављају на мејл адресу редакције у DOC или DOCX формату, папир А4, фонт Тимес Њу Роман или Либератион Сериф, величина слова 12 (за фусноте 10), без прореда (1.0). Обавезни су наводници у складу са језичким стандардом, дупли доњи па дупли горњи, [ „ ] и [ “ ], који се на тастатури за српски језик добијају комбинацијом АлтГр + С и АлтГр + Д. Фусноте уносити обавезно иза интерпункције. Не уносити фусноте у апстракт. Пожељно је да текстови за прве двије рубрике садрже до 16 страница. Уколико се ради о текстовима од посебног значаја, могуће је, у сагласности са редакцијом, премашити ову границу. Преписи докумената у радовима за трећу рубрику морају имати величину слова 11, а ауторски коментар величину 12. Пожељна величина текстова за четврту рубрику („Ставови“) је до шест страница А4 формата, док ће већи текстови бити прихваћени само у изузетним околностима. Научни апарат наводи се у фуснотама (Фоотноте). Архивска грађа наводи се на сљедећи начин: установа (скраћеница), фонд (број или скраћеница), сигнатура; даље у тексту у скраћеној верзији. На примјер: — Архив Републике Српске (АРСБЛ), Изванредни народни суд Бањалука (88), бр. 4. — АРСБЛ, ф. 88, бр. 30. Књиге се наводе тако што се наведе аутор, наслов (у курзиву), мјесто и година издања и број странице: — Душан Д. Самарџија, Босанскодубичко подручје у НОР-у и социјалистичкој револуцији 1941–1945, Босанска Дубица 1984, 199. — Д. Самарџија, Босанскодубичко подручје у НОР-у…, 240. Текстови објављени у зборницима и часописима наводе се тако што се наводи аутор, назив текста (под наводницима, без курзива), назив публикације (без наводника, у курзиву), уредник, мјесто и година издања (уколико је часопис, мјесто долази у загради иза назива публикације, а број и година након те заграде), број странице:—Сања Гладанац, „Успостављање државног школства на подручју Велике жупе Врхбосна“, у: Босна и Херцеговина 1941: нови погледи, ур. Хуснија Камберовић, Сарајево 2012, 67. — С. Гладанац, „Успостављање државног школства. ..“, 71. — Миладин Животић, „Патриотизам и социјализам“, Пракис (Загреб), бр. 3-4, 1972, 489. — М. Животић, „Патриотизам и социјализам“ Пракис (Загреб), бр. 3-4, 1972, 489. — М. Животић, „Патриотизам и социјализам“, 495. Текстови са интернета наводе се на исти начин, с тим да се назив сајта ставља у једноугласте заграде уз навођење датума приступа:
—Славко Голдштајн, „Ратовање на десној страни“, Новости (Загреб), 24.07.2011. <ввв.новоссти.цом> (25.09.2020.) — С. Голдштајн, „Ратовање на десној страни“. Прихватају се и ћирилички и латинички текстови. Текстови на српском језику биће лекторисани о трошку редакције. Аутори који своје текстове достављају на другим језицима дужни су да обезбиједе лекторисање својих текстова. Достављене текстове разматраће чланови редакције. Редакција шаље текстове на двије анонимне рецензије. Да би рад био прихваћен за штампу, потребно је да обје рецензије буду позитивне и да га оба рецензента препоручују за штампу. Они који не испуњавају услове биће одбијени, а они који би могли бити објављени уз извјесна побољшања, биће враћени ауторима на дораду, уз коментар рецензента или редактора. Редакција задржава право да измијени наслов рада уколико сматра да исти није сагласан са садржајем текста. Рок за доставу радова: 31. март 2022. и-мејл адреса: redakcija@jusp-donjagradina.org

Рок за доставу радова: 31. март 2023.
И-мејл адреса: redakcija@jusp-donjagradina.org