Рођена је 21. августа 1921. у Загребу, у породици њемачког поријекла. У вријеме Другог свјетског рата била запослена у загребачкој полицији, гдје је шверцовала пропусницама и на тај начин помогла многим људима. Након што је откривена, заточена је, 8. јула 1944, у логору Стара Градишка. Сви заточеници логора Стара Градишка спасили су се бијегом кроз логорску капију или преко зида, осим двије групе заточеника које су се сакриле у кругу логора. У првој, мушкој групи, Зијад Миџић, Бранко Јелчић и Антун Бенички сакривају се у једном од бунара у кругу логора, док су у другој, женској групи, заточенице Рајка Пивчевић, Љубица Ђајић и Емица Вагнер преживјеле захваљујући томе што су се сакриле у један од димњака. Након рата Ема је живјела у Загребу, гдје је, радећи као чиновница на суду, зарадила пензију. Преминула је 22. фебруара 2005. и сахрањена на гробљу Мирогој. Због траума проживљених у логору одлучила је да се никада неће удавати. Ноћ уочи вјенчања са вјереником Драгом Фоктом (који је такође радио с пропусницама) по њега су дошле усташе и одвеле га у непознатом правцу. Никада се више није јавио. Наводно је бачен кроз прозор затвора у Петрињској улици. Ема је као трудница доспјела у логор, гдје је одмах послије порођаја новорођенче убијено. Њена посљедња одлука била је да се њена цијела оставштина и приватне ствари спале.