Петнаест година касније, 1961. године, СУБНОР Босанске Дубице спровео је скромно истраживање Доње Градине. Откривене су и отворене три масовне гробнице. Поред скелета, у гробницама су пронађени и лични предмети жртава, што доказује да су жртве директно доведене на стратиште, без уласка у логор.
Три године касније, 1964. године, у Доњој Градини су извршена нова истраживања. Урађено је 130 бушотина на 100 гробница, чиме се добио увид у садржај, дубину и тип гробница. Антрополошка истраживања обављена су у периоду од 22. јуна до 27. јуна 1964. године. Отваране су сонде на мјестима обиљеженим претходним бушењима. Остаци костију жртава у већини случајева су лежали у нереду, један преко другог, међусобно испреплетени, у различитим положајима и нивоима. Лежали су тако како су пали у јаму. Социјална и етничка структура жртава могла се утврдити на основу личних и употребних предмета пронађених уз скелете у масовним гробницама. Остаци одјеће, обуће, накита и осталих употребних предмета указују на то да ли су жртве биле сеоског или градског поријекла. Дана 29. и 30. јуна 1964. године урађена је експертиза костура ископаних у Градини. У отвореној сонди на већини нађених лобања видљиви су потпуни и дјелимични преломи.
Дванаест година касније, од 25. августа до 5. септембра 1976. године, сондажно су се бушила мјеста за која се сумњало да су гробнице. Отворено је око 50 м² гробница, на четири мјеста. Нађени остаци су анализирани. Утврђено је постојање различитих врста озљеда. Најчешће су то улегнућа на лобањама, затиљку или на сљепоочницама. Фрактуре су откривене и на дугим костима и ребрима. На основу анализе костију, утврђено је да у тим гробницама доминирају скелетни остаци млађих особа и дјеце.
Године 1986. радници Спомен-подручја Јасеновац су у Доњој Градини отворили једну гробницу. Кости и дијелове костију запаковали су у десет лимених сандука и послали на анализу у Завод за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета Свеучилишта у Загребу. Чланови Завода који су извршили преглед и анализу костију утврдили су да се у сандуцима налазе скелетни остаци 152 особе. На 58 прегледаних лобања са сигурношћу су утврђени трагови прелома настали као посљедица ударца тврдим предметом. Једна лобања у потпуности је сачувана, са потпуно очуваним мозгом. У ткиву мозга и у можданим коморама нађени су трагови крварења. Ово крварење вршило је притисак на мозак, што је представљало непосредан узрок смрти. Особа којој је припадала наведена лобања озљеду је задобила ударцем у темени затиљни дио, и то ударцем неким тупим тврдим предметом. Према количини крварења између костију десне стране лобање и мозга, са сигурношћу се може тврдити да је та особа након озљеђивања живјела још неко вријеме, најмање 2–5 сати. У конкретном случају, радило се о жени млађе животне доби.
