Средином педесетих година двадесетог вијека, општинска организација СУБНОР-а из Јасеновца обиљежила је простор бившег логора. Уз помоћ дрвених табли означена су мјеста гдје су се налазили важнији објекти. Био је то првенствено израз жеље преживјелих логораша и потомака жртава, који су се на мјесту некадашњег логора почели спонтано окупљати. Оснивање првог удружења које је окупљало преживјеле логораше, 1958. године у Београду, означило је почетак организоване борбе за уређење и изградњу меморијала посвећеног жртвама јасеновачких логора. То је довело до изградње споменика, 1966. године, Меморијалног музеја 1968. године, и формирања Спомен-подручја Јасеновац, који је постао центар окупљања бивших логораша.