У Доњој Градини је у периоду од 1961. до 1965. године ужа зона масовних гробница уређена акцијом Републичког одбора Савеза бораца. Ниво уређења је обухватио најнужније радове на обиљежавању до тада откривених масовних гробница, дјелимичним ограђивањем комплекса те изградњом стаза унутар подручја гробница. Гробна поља су ограђена жицом, што ће у новом концепту уређења бити одбачено као неприхватљиво. Уређење Доње Градине је започело 1975. године, када је „Законом о изградњи и финансирању“ проглашена за Спомен-подручје којим је утврђена ужа зона меморијала.
Наредне године је усвојен и Програм уређења. Њиме нису предвиђене никакве реконструкције, уз објашњење да „концепција евентуалне рестаурације или тоталне реконструкције онемогућује квалитете које пружа умјетничка имагинација савременијег израза, а који на пољу меморијалног обиљежавања нису ни издалека искориштени“. Године 1977. започела је експропријација приватног земљишта и рјешавање имовинско-правних односа те је утврђена шира зона меморијала.
Године 1979. спроведен је југословенски конкурс за архитектонско-урбанистичко рјешење Спомен-парка и музеја Доња Градина. Усвојено је рјешење академског кипара из Марибора проф. Славка Тиxеца, који је 1982/1983. године детаљно разрадио идејно скулптурно-архитектонско и просторно рјешење за објекте меморијала, масовне гробнице и обиљежавање мјеста гдје је пристајала скела. На основу Друштвеног договора о изградњи и управљању СП Јасеновац из 1983. године, Доња Градина је укључена у јединствено Спомен-подручје Јасеновац, чиме је регулисано јединство Спомен-подручја Доња Градина и Спомен-подручја Јасеновац. До половине септембра 1987. године, уређен је простор површине 117 хектара. Дотадашњи називи гробних поља, који су представљали слова алфабета, замијењени су новим неутралним називима који садрже карактеристике локалитета у смислу њиховог визуелног доживљаја, опште атмосфере, дрвећа или по стаништима животињских врста.
Спомен-подручје Доња Градина званично је отворено за посјетиоце 22. априла 1988. године. Повод је била манифестација „Сусрет младих“, којом се сваке године обиљежавао пробој логораша из логора Јасеновац 22. априла 1945. године. Те године, манифестација, на којој се окупљају преживјели логораши, омладина, борци и грађани из цијеле Југославије, одржана је у Доњој Градини. Од тада је Доња Градина службено у програму обиласка Спомен-подручја Јасеновац, а стручни радници, водећи посјетиоце у Градину, често су истицали да „ко није био у Градини није видио Јасеновац“. Распадом Југославије, и Спомен-подручје Јасеновац се распало и подијелило географски и административно на двије самосталне институције: Спомен-подручје Јасеновац у Републици Хрватској и Спомен-подручје Доња Градина у Републици Српској, Босна и Херцеговина.
