7.3.2016.

Семинар за професоре историје и српског језика о образовању о холокаусту



Промоција књиге "Драксенић 1941-1945. године" у Бечу

У Бечу је 25.02.2017, у оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, промовисана књига "Драксенић 1941-1945. године" Tање Tулековић, директора Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина".




Књига говори о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском рату - усташком покољу у цркви у Драксенићу 1942. године.

Промоцију су организовали су Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из Аустрије и Јавна установа "Спомен-подручје Доња Градина".

Осим аутора, на промоцији су говорили Шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић и секретар "Просвјете" из Беча Светлана Матић.

Филиповић је истакао да радове и дјела овакве врсте треба афирмисати, те да ће Представништво Републике Српске у Бечу и убудуће подржавати активности Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" у Аустрији.

Он је нагласио да је ове године промоција књиге "Драксенић 1941-1945. године" уврштена у програм обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији.

Матићева је напоменула да је прије двије године почела сарадња са Јавном установом "Спомен-подручје Доња Градина", када је у Бечу и Линцу гостовала изложба "Економије јасеновачког логора".

Она је указала на потребу очувања сјећања на српске жртве са циљем да се преноси млађим генерацијама да се историја не би поновила.

Након промоције отворена је дискусија о теми "Геноцид над Србима у НДХ", а промоцији је присуствовао и војни аташе у амбасади БиХ Слободан Tанасиловић.

Књига "Драксенић 1941-1945. године" је промовисана и у Линцу 26.02.2017., у црквеној сали Храма светог Василија Острошког Чудотворца.

Епископ Городецки и Ветлужски Августин из Нижњег Новгорода у Градини

Епископ Городецки и Ветлужски Августин из Нижњег Новгорода 22. фебруара посјетио је Спомен подручје Доњу Градину са делегацијом руских универзитетских професора из ове руске области

Делегација на челу са владиком Августином положила је вијенац на Гробном пољу Тополе те погледала изложбу под називом “Доња Градина – од села до меморијала”..

Доктор историјских наука Олег Алексевић Колобов, професор катедре свјетске дипломатије и међународног права рекао је да је потресен са оним што је данас видио у Доњој Градини ,али да му је чудно што чување успомене на жртве са овог подручја није подигнуто на свјетски ниво и није довољно публиковано.

Директор Спомен подручја Тања Тулековић казала је да је данашња посјета значајна за промоцију Доње Градине јер сваки посјетилац који дође на то подручје не остаје равнодушан већ и даље ради на мисији ширења истине о страдању у концентрационом логору Јасеновац.

Гости из Русије обишли су данас и цркву Светог апостола и јеванђелисте Марка у Драксенићу те манастир Моштаницу.

Конкурс за ликовне и литерарне радове ученика основних и средњих школа

Јавна установа "Спомен-подручје Доња Градина", заједно с Републичким педагошким заводом Републике Српске, десети пут расписује Конкурс за најбоље литерарне и ликовне радове ученика основних и средњих школа на тему "Страдања и сјећања на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац".

Предвиђено је да свака школа одабере и достави највише два литерарна рада и мапу од 10 ликовних ученичких радова. На полеђину сваког рада треба штампати или залијепити попуњен пријавни лист који достављамо у прилогу.

Награде у износу од 300 КМ (прва), 200 КМ (друга) и 100 КМ (трећа) додијелиће ЈУ "Спомен-подручје" Доња Градина, након што стручна комисија изабере најбоље литерарне и ликовне радове, посебно у конкуренцији основних, а посебно у конкуренцији средњих школа.

ЈУ "Спомен-подручје Доња Градина" задржава сва ауторска права на пристигле радове.

Најбољи ликовни радови биће изложени у Спомен-подручју Доња Градина, а најбољи литерарни радови бити прочитани на отварању изложбе.

Награде за најбоље литерарне и ликовне радове ученицима ће бити додијељене на отварању изложбе ликовних радова у Доњој Градини 23. априла 2017. године.

Радове доставити до 05. априла 2017. године, на адресу:
РЕПУБЛИЧКИ ПЕДАГОШКИ ЗАВОД
Милоша Обилића 39
78 000 БАЊАЛУКА, са назнаком "ЗА КОНКУРС - ЈАСЕНОВАЦ-ДОЊА ГРАДИНА"

Међународни дан сјећања на жртве Холокауста

Међународни дан сјећања на жртве Холокауста - 27. јануар, обиљежен је данас у Спомен-подручју Доња Градина полагањем вијенаца на спомен-обиљежју јасеновачким жртвама и отварањем изложбе под називом "Доња Градина - од села до меморијала". Вијенце су положили предсједник Одбора за Доњу Градину Народне скупштине Републике Српске Дарко Бањац и начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић са сарадницима. Изложба на 19 паноа фотографијама и документима прати историјат села Доња Градина, све до периода званичног отварања Спомен-подручја 1988. године. Најстарија изложена фотографија приказује географску карту из 1572. године, а највећи дио изложених фотографија је из периода НДХ, односно Доње Градине као дијела логора Јасеновац. Приказане су и фотографије Доње Градине након завршетка Другог свјетског рата из 1947. године, настале приликом посјете бившег логораша доктора Николе Николића, који је фотографисао ово подручје. Изложба ће за посјетице бити отворена до 20. априла.

75 година од покоља у православној цркви у селу Драксенић

Четрнаестог jануара 1942. године (првог jануара – по Јулиjанском календару) на православни Мали Божић догодио се стравичан злочин у селу Драксенић у општини Козарска Дубица. Народу је наређено да се окупи у цркви како би им усташки командант одржао говор. Међутим, како је народ почео улазити у цркву, усташе су почеле да убијају. Том приликом на најмонструознији начин убијене су 204 особе. Покољ у цркви у селу Драксенић остао је забиљежен под називом „Крвава литургија“. Овај стравичан догађај али и друга усташка дивљања у овом селу за вријеме НДХ описана су у недавно објављеној књизи под насловом „Драксенић 1941-1945. године“ аутора Тање Тулековић. Књига је већ промовисана на Сајму књиге у Бања Луци те Међународном сајму књиге у Београду а уврштена је и у библиотечки фонд Меморијалног музеја холокауста у Вашингтону. У изводу из рецензије професора Жељка Вујадиновића стоји:“ Један догађај задуго обиљежи једно мјесто. Покољ, који су хрватске усташе починиле над Србима села Драксенић у јануару 1942, „прекрио“ је ранију и каснију историју тог дубчког насеља. „Гроб мозгова и крви“, јединствен споменик, симболички је мементо на тај злочин који је тешко и замислити, а још теже описати. Бескрупулозност и крајња суровост, жеља за потпуним уништењем другог, тако видљиви у драксенићкој трагедији 1942, свједочанство су дубоке укоријењености мржње према истородном становништву друге вјере. Та историјска укоријењеност искључује посматрање геноцида над Србима у НДХ као историјску случајност. Искључује и његово релативизовање поређењем са другим злочинима, из ранијих или каснијих времена, на истом или другом простору“. Књига „Драксенић 1941-1945. године“ архивским материјалом, фотографијама и свједочанствима преживјелих даје увид у збивања у селу Драксенић под режимом НДХ. Попис жртава овог села употпуњен је са новим подацима прикупљеним на терену. Предговор је написала Добрила Кукољ, предсједница Градског удружења бивших логораша Другог свјетског рата и њихових потомака из Бања Луке која је истакла да се „У селу Драксенић десио један од најмонструознијих злочина икад забиљежених у цивилизованом свијету и у историји човјечанства“. Рецензенти књиге су мр Жељко Вујадиновић и мр Драган Давидовић, лектор Татјана Атлагић. Ријечима рецензента Драгана Давидовића: „Само збир научно утемељених локалних истраживања у коначници ће показати да је на цјелокупном простору која је захватала НДХ и у времену од 1941-1945 над Србима почињен злочин геноцида“. У књизи су први пут у литератури објављене фотографије цркве прије њеног рушења. Фотографије су из приватне архиве а добијене су захваљујући пароху демировачко-драксенићком Жељку Тошићу. Књига ће у мјесецу фебруару бити промовисана у Бечу и Линцу.

Сaстaнaк Oдбoрa Нaрoднe скупштинe Рeпубликe Српскe зa Дoњу Грaдину

У Кoзaрскoj Дубици јуче je oдржaн кoнститутивни сaстaнaк Oдбoрa Нaрoднe скупштинe Рeпубликe Српскe зa Дoњу Грaдину нa кojeм je усвojeн пoслoвник o рaду и рaзмaтрaн извjeштaj o aктивнoстимa у вeзи сa изгрaдњoм Meмoриjaлнoг цeнтрa Дoњa Грaдинa.

Mинистaр прoсвjeтe и културe Рeпубликe Српскe и члaн oвoг oдбoрa Дaнe Maлeшeвић упознао је чланове Одбора o aктивнoстимa у вeзи сa изгрaдњoм Meмoриjaлнoг цeнтрa у Дoњoj Грaдини.

Он је овом приликом истакао да је у вези са изгрaдњом Meмoриjaлнoг цeнтрa неопходно извршити усклађивања са одредбама Зaкoна o jaвним нaбaвкaмa те изразио очекивања да ће нaрeднe гoдинe бити зaвшeнe све прoцeдурe jaвнe нaбaвкe.

Дирeктoр Jaвнe устaнoвe “Спoмeн-пoдручje Дoњa Грaдинa” Taњa Tулeкoвић изразила је очекивање да ће Oдбoр зa Дoњу Грaдину дoприниjeти дa сe реaлизуjу и зaвршe свe прoцeдурe у вeзи сa усвajaњeм идejнoг прojeктa Meмoриjaлнoг цeнтрa Дoњa Грaдинa.
“Oчeкуjeмo дa сe Jaвнoj устaнoви `Спoмeн-пoдручje Дoњa Грaдинa` дa oнaкaв знaчaj кaкaв oнa имa, a тo je устaнoвa oд рeпубличкoг знaчaja, a свa удружeњa и пojeдинци су дoбрoдoшли дa нaм пoмoгну у истрaживaњу стрaдaњa цивилнoг стaнoвништвa у НДХ”, рeклa je Tулeкoвићeвa.

Прeдсjeдник Oдбoрa зa кooрдинaциjу сa институциjaмa и oргaнизaциjaмa у вeзи сa изгрaдњoм Meмoриjaлнoг цeнтрa “Грaдинa” и прaћeњeм усвajaњa Дeклaрaциje o гeнoциду НДХ нaд Србимa, Jeврejимa и Рoмимa тoкoм Другoг свjeтскoг рaтa у пaрлaмeнтимa других зeмaљa Дaркo Бaњaц пoтврдиo je дa je на овом састанку зa њeгoвoг зaмjeникa изaбрaн Вojин Mитрoвић.

Oн je нaглaсиo дa je питање изгрaдње Meмoриjaлнoг цeнтрa изузетно знaчajнo зa нaрoдe кojи живe у БиХ и на oвoм пoдручjу, jeр je Дoњa Грaдинa мjeстo нajвeћeг стрaдaњa Србa у истoриjи.
Oдбoр зa кooрдинaциjу сa институциjaмa и oргaнизaциjaмa у вeзи сa изгрaдњoм Meмoриjaлнoг цeнтрa “Грaдинa” и прaћeњeм усвajaњa Дeклaрaциje o гeнoциду НДХ нaд Србимa, Jeврejимa и Рoмимa тoкoм Другoг свjeтскoг рaтa у пaрлaмeнтимa других зeмaљa имa 11 члaнoвa, oд кojих су oсaм пoслaници у Нaрoднoj скупштини Републике Српскe, тe прeдстaвници прeдсjeдникa Рeпубликe Српске, Влaдe Републике Српскe и “Спoмeн-пoдручjа Дoњa Грaдинa“.

Часопис "Топола"

Нови број часописа "Топола"

61. Међународнi београдскi сајaм књига

Представништво Републике Српске у Србији ће на предстојећем 61. Међународном београдском сајму књига организовати заједнички наступ издавача из Републике Српске. На штанду Републике Српске 39 издавача ће представити књиге и ауторе чија су дјела из области књижевности, науке и умјетности, овогодишња културна духовна репрезентација Републике Српске. Јавна установа "Спомен-подручје Доња Градина" представиће своја два наслова: књигу "Драксенић 1941-1945. године" аутора Тање Тулековић и други број часописа "Топола". Промоција је заказана за 25. октобра са почетком у 17:00 часова.

Часописа "Топола"

Редакција стручног часописа "Топола" позива колеге и сараднике да доставе текстове за трећи број часописа . Упутство за сараднике налази се у прилогу.

21. Међународни сајам књиге БАЊА ЛУКА 2016

На 21. Међународном сајму књиге БАЊА ЛУКА 2016. издавачком дјелатношћу представиће се и Јавна установа "Спомен-подручје
Доња Градина" са два наслова. Ријеч је о књизи "Драксенић 1941-1945. године" аутора Тање Тулековић и другом броју часописа "Топола".

Књига
"Драксенић1941-1945. године" друга је ауторска књига Тање Тулековић. Говори о страдању овог села за вријеме Независне Државе Хрватске. Предговор је написала Добрила Кукољ, предсједница Удружења бивших логораша 2. свјетског рата и њихових потомака из Бања Луке.
Рецензенти књиге су мр Жељко Вујадиновић и мр Драган Давидовић.

Часопис
"Топола" представља научни часопис Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" чији је главни и одговорни уредник Тања Тулековић а редакцију још чине: Дејан Мотл, Драган Тркуља, мр Владан Вуклиш, мр Маријана Тодоровић Билић, мр Драган Вујадиновић. Часопис
излази једном годишње.

Следећа   Последња

Књига из тишине